Danas je teško izbeći televiziju, pogotovo ako ste dete. Televizor je obično uključen u svakom domaćinstvu, čak i ako ga niko gleda, a crtani filmovi su dostupni preko tableta, ipad-a i drugog. Za roditelje televizijski bejbisiting je postao opšte mesto. Isto tako, mnogi roditelji kupuju video sadržaje za koje veruju da će njihovu decu načiniti pametnijom. Pitanje je kako televizija stvarno utiče na dete. Većina eksperata smatra da TV/video kultra ima loše efekte na decu i da ih ne čini pametnijima. Ipak, postoje i oni koji misle da televizija ima svoju dobru stranu u odrastanju deteta.
 |
| Via AdMe.ru |
U grupu razloga PROTIV televizije u odrastanju dece navode se ovi razlozi:
- TV nema nikakav edukativan učinak na decu ispod dve godine. Još gore, oduzima vreme za aktivnosti koje zaista razvijaju mozak, kao što je interakcija sa drugim ljudima i igranje. Deca mnogo više uče kroz stvarnu interakciju sa ljudima i stvarima, nego doživljavajući situacije putem ekrana.
- Gledanje televizije oduzima vreme koje je detetu potrebno da razvije važne veštine kao što su govor, kreativnost, motorika i društvene aktivnosti. Ove veštine se razvijaju u prve dve godine života, kroz igru, istraživanje i konverzaciju. Jezičke veštine vašeg deteta neće se poboljšati pasivnim slušanjem televizijskog sadržaja, već kroz interakciju sa ljudima dok se razgovara i sluša u kontekstu stvarnog žvota.
- Gledanje TV sadržaja zaglupljuje decu pošto ograničava preduzimanje inicijative, intelektulne izazove, analitičko razmišljanje i imaginaciju.
- Oduzima vreme za čitanje i njegovo usavršavanje (Comstock, 1991). Deca koja gledaju TV i zabavne video sadržaje, u predškolskom periodu, slabije čitaju u dobi od 5 godina (Macbeth, 1996). Takođe ta deca mnogo manje čitaju knjige i druge štampane medije. (Wright & Huston, 1995).
- Prema dvadesetogodišnjem istraživanju dr. Sally Ward, ekspertu za govor, deca koja su bombardovana zvukovima sa TV-a, u pozadini, imaju problem sa održavanjem pažnje dok neko drugi govori.
- Deca koja puno gledaju televiziju imaju i poremećaj pažnje u toku školske nastave, pošto su navikla na brzo smenjivanje slika i sadržaja. Deca koja više gledaju televiziju, nego što razgovaraju sa svojim roditeljima, imaju problem da se prilagode učenju kroz slušanje, nasuprot vizuelnom učenju.
- Dugoročna studija koju je vodio Millennium Cohort Study i koja je objavljena 2013. godine pokazala je da deca koja gledaju televiziju, i druge video sadržaje, više od tri sata dnevno, imaju veću šansu da razviju problematično ponašanje, emocionalne simptome i probleme u formiranju odnosa oko sedme godine života. Zanimljivo je da u slučaju igranja video igrica, to nije slučaj.
- Prema Američkoj medicinskoj asocijaciji, problem gojaznosti je povezan sa sedenjem, ležanjem ispred televizora ili računara, te konzumiranjem grickalica i druge brze hrane. Ista sugeriše da i samo jedan sat proveden ispred televizora doprinosi gojaznosti. Reklame za nezdravu hranu, takođe utiču na potrebu za jelom i kada dete nije gladno.
- Istraživanja Univerziteta u Sidneju su pokazala da je širina retinalne arterije kod dece u vezi sa vremenom provedenim pored ekrana. Sužena retinalna arterija oka može biti uzrok srčanih bolesti u kasnijem životu.
U grupu razloga ZA ulaze ovi argumenti:
- Edukativni i informativni TV sadržaji, nasuprot zabavnim, mogu da poduče, informišu i inspirišu. Ponekad su korisniji od knjiga ili audio priča, kod objašnjavanja procesa rasta biljke ili pravljenja kolača, na primer.
- Neke od studija su pokazale da ukoliko deca gledaju edukativne sadržaje, mogu pokazati bolje rezulate u čitanju i matematici od dece koja nisu bila izložena edukativnim televizijskim programima.
- Deca predškolskog uzrasta, koja su gledala informativne i edukativne programe, u školskom periodu su pokazivala bolje rezultate, bila su manje agresivna i više su bila posvećena učenju. Ovo je pokazala dugoročna studija Anderson et. al iz 2001. godine.
- Naučnici sa Univerziteta u Sijeni nalaze da deca u crtaćima nalaze smirenje i isti umiruju bol.
Najvažnije od svega, na kraju, je da ne zaboravimo da je mozak naše dece poput gline i da njegov plasticitet, odnosno mogućnost oblikovanja, do sedme godine, zavisi isključivo od stimulacije i aktivnosti kojima je dete izloženo. Ne zaboravite da puko gledanje video sadržaja, čak i onih visko edukativnih, nema puno smisla ukoliko je pasivno. Uvek je potrebna ili grupa dece koja će zajedno komentarisati program ili odrasla osoba koja će postavljati pitanja i otvarati male diskusije.
I naravno, ukoliko nemate pomoć u toku dana i obaveze koje se moraju završiti, a dete ide za vama kao senka, naravno da nećete biti loš roditelj pribegnete li crtaćima i tako odvojite vreme za sebe. Postoje brojni pozitivni primeri kada deca zahvaljući Pepi Pig, poput malih sektaša, koriste molim i hvala u svakoj rečenici, usavrše govor tela uz Pokoja, nauče napamet koreografije za pesmice iz Kluba mame guske ili otkriju novu dimenziju prijateljstva čoveka i psa uz Kliforda velikog crvenog psa.
