Maria Montessori, rođena 1870. godine, bila je lekarka, obrazovni radnik i pedagog, filozof i filantrop; najpoznatija je po svom obrazovnom sistemu Montessori, koji se odnosi na edukaciju dece od rođenja, sve do adolescencije. Bila prva žena u Italiji koja je završila medicinski fakultet. Priče kažu da se u spor oko njenog upisa umešao i sam Papa, pomoću koga se Montessori uspešno upisala na Univerzitet u Rimu. Razvila je program za učenje koji je, prvobitno, omogućavao 'nazadnoj' deci da nauče da čitaju i pišu. Svoje učenje je zasnovala na prinicpu da se prvo moraju edukovati čula, pa tek onda intelekt. Po njoj, veštine se ne uče beskrajnim ponavljanjem, već učenjem dece da stvari otkrivaju sama. Na primer, gledanje se razvija u čitanje, dok dodir vodi ka pisanju.
 |
“Čula istražuju svet i stvaraju put ka znanju. Naš način edukacije čula je detetov vodič za istraživanje sveta…” – Maria Montessori
|
Pristup Marie Montessori edukaciji bazira se na poštovanju i ohrabrivanju dečije prirodne želje za učenjem. Svojim istraživanjima ona je utvrdila da, kada se obezbedi odgovarajuće okruženje za učenje i da odgovarajući podstrek, mala deca će suštinski sama naučiti važne koncepte kao što su brojanje, sortiranje i učenje abecede.
Metod Montessori se može predstaviti pomoću pet preciznih principa. To su: 1. poštovanje deteta i njegovog dostojanstva, 2. upijajući um, 3. period razvoja veština, 4. uređeno okruženje i 5. auto-edukacija.
Vezano za prvi princip, sama Montessori kaže, da u pravilu ne poštujemo dovoljno decu. Forsiramo ih da nas slede, bez da uvažavamo njihove specifičnih potrebe. Nekada to radimo grubo i bahato, a da pri tom od dece očekujemo da budu poslušna i da se dobro vladaju, znajući, koliko je jak njihov instinkt za oponašanjem i koliko nam se dive i koliko poverenja imaju u nas. Oni će nas oponašati u svakom slučaju. Stoga, odnosimo se prema deci sa svom mogućom ljubaznošću, kako bismo im pomogli da istu i razviju (Montessori, 1965). Najvažnije je da se poštuje pravo na izbor, jer kada deca imaju izbor, u stanju su da razviju sposobnosti i veštine neophodne za efektivno i samostalno učenje, ali i samopuzdanje u pozitivnom smislu.
Montessori je bila uverenja da deca uče sama od sebe i da je bitno da shvatimo da ona to rade stalno. Prosto, kroz sam život deca uče najviše iz svog okruženja. Rođena su da uče i imaju izvanredan sistem za to. Deca uče zato što su misleća bića, ali ono što uče u velikoj meri zavisi od njihovih učitelja, iskustva i okruženja. Montessori je u upotrebu uvela izraz 'upijajući um' jer joj se činilo da mala deca, bez razmišljanja, upijaju sve iz svoje okoline. Uzimajući u obzir da mala deca imaju napred opisanu sposobnost, akcenat treba staviti na prvih šest godina života, dok deca uče nesmetano.
Period razvoja veština
Iako sva deca prođu kroz iste periode razvoja veština (npr. pisanja), njihova pojava i sled variraju od detata do deteta. Stoga je jedna od važnih uloga učitelja, da pažljivo posmatra i dobro uoči svaki period kada mu dođe vreme i onda detetu ponudi uslove za ispunjenje zadataka.
U Montessori pedagogiji teži se da se detetu obezbedi okruženje koje će idealno odgovarati njegovim fazama razvoja, ujedno, odgovarajući njegovim unutrašnjim pokretačima i dajući mu mogućnost da deluje u skladu sa prirodom svog ponašanja.
Deca koja su akivno uključena u pripremljeno okruženje i koja praktikuju slobodu izbora uče samostalno.
Rezultati brojnih studija vezanih za Montessori metod su pokazali, da deca u Montessori školama ostvaruju veću i dugotrajniju interakciju sa vršnjacima. Takođe, ta deca su pokazala naprednije društvene veštine, jer duža interakcija zahteva veće govorne mogućnosti i saradnju među decom.
Njihova sposobnost da rade u grupi u vezi je sa njihovom efikasnošću u samostalnom sticanju akademskih dostigunuća, kao i efikasnošću u samostalnom regulisanju učenja.
Deca koja se obrazuju prema Montessori programu imaju bolju koncentraciju i duže su fokusirani na zadatke, te samostalno vode računa o svom učenju. Dokazano je da su ta deca pouzdana, odgovorna i izuzetno marljiva.
Takođe, pokazala su značajan razvoj kada je u pitanju koncept brojeva, vizuelno-motorička integracija, psiho-motoričke veštine i sposobnost klasifikovanja.
Radni materijal koji koristi Montessori je onaj koji podstiče mentalnu aktivnost. To su predmeti geometrijskih oblika, slagalice, puzle, umetaljke, perlice i drugi raznovrsni oblici u bojama (najčešće osnovnim), abakus, štapovi, blokovi i dr. Takođe koriste se stvari za održavanje domaćinstva ili pripremu hrane, kako bi deca naučila da ih koriste i na taj način ostvarila samostalnost. Sve, pa čak i metlica i lopatica za sakupljanje prašine, je veličinom prilagođeno detetu. Svi materijali su ponuđeni na uređen način i na dohvat ruke. U tom smislu nameštaj je isto prilagođen deci.
 |
Photo credits montessory.blogspot.com
|
Brojni su načini da tehnike Montessori metoda primenjujete i vežbate kod kuće. Trebaju vam štipaljke u bojama, kutijice, kolaž papir, modlice za led i kolače, posude sa obojenim dnom na primer. Ipak, najvažinije dolazi od vas samih, a to je da u vašem domu kao dio porodične rutine vladaju samostalnost, sloboda i ljubaznost.
 |
| messforless.net |
Ikea i Montessori
 |
Photo credit www.howwemontessori.com
|
Posvetite pažnju senzornim aktivnostima u predškolskom uzrastu i uključite svoje dete u praktični život. Praktične stvari kao što su briga o sebi, o svojoj okolini, ljubaznost i znatiželja će pomoći vašem detetu da razvije osećaj za red, koncentraciju, koordinaciju i samostalnost. Aktivnosti koje utiču na čula doprinose boljoj pripremi za kasnije akademsko učenje.
Pružite svom detetu mogućnost da istražuje i u kući i napolju, dajući mu slobodu u pozitivnom smislu i vodeći računa o njegovoj bezbednosti.
Dajte mu slobodu da se razvija u skladu sa vlastitim mogućnostima.
Dopustite mu da samo rešava zadatke sa pomagalima i materijalima koji su mu dostupni.
Imajte na umu da sistem nagrade i kazne ne doprinosi procesu učenja. Učenje i naučeno su nagrada po sebi. Nagrada je najčešće uspešno izvršen zadatak: složene puzle, voda uspešno usuta u čašu, postavljen sto za ručak ili posađena biljka.
................
Maria Montessori je umrla 1952. godine. Danas, i više od 100 godina kasnije, prema Montessori metodu je obrazovano milion studenata u čitavom svetu. Oko 5,000 Montessori škola deluje u Sjedinjenim američkim državama, i više od 20,000 u 110 zemalja širom sveta.
No comments:
Post a Comment